toz

 Bila si tako divna. Od našeg prvog susreta. Prvog pogleda. Znao sam. Ti si ta. Voleo sam te. Došla si nečujno u moj život. Da takva si i bila. Tiha. Tolerisala si moje nestašluke. Nosila me na grbači. Trpela kad sam bio grub prema tebi. Oprosti molim te. Bio sam dete. Terao sam te da se družiš sa mojim drugovima. Kako to lepo zvuči - drugovi. Kad si otišla. Otišli su i oni. A voleli su kad bih im dozvolio da se prošetaju sa tobom kroz park. Moji te nisu voleli. Zbog nje ništa ne uči. Zabrniću ja njemu da se druži sa tom malom - često je govorio otac. Sve sam izdržao. Sve zbog ljubavi. Deca jedina vole iskreno. Ne traže ništa zauzvrat. Zašto moramo odrastati?

A onda jednog dana, došao je on. Šutnuo sam te. Bio je to kraj naše ljubavi. A ja sam umesto tebe zavoleo njega. Glupa budala. Oprosti.

Danas masni degenerični dvadestogodišnjak, sedi u uglu svoje sobe. Nije sam. Druži se sa virtuelnim prijateljima, komentariše njihove fotografije, postiže golove širom sveta, raduje zajedno sa saigračima iz Reala ili Mančestera. Ponekad se seti svoje prve ljubavi. Bicikle. Ona čami negde u podrumu i čeka. Nada se da će je neki novi klinci više poštovati.